ZNAČI.

DOGODILO SE.
Nisam nikad mislio da će se dogoditi. Da ću moć otvoriti temu ovdje. Sa ovakvim sadržajem. AJME MAJKOOO.

Pardon, pokazujem znake malog živčanog sloma. Ali ajme.
Znači, kako se dogodilo?

Sjedim u sobi za kompom i igram neš na fejsu. U jednom trenu, krene mi zvoniti mobitel jer me zvao dečko. I na ekranu mi naravno ne piše ime, već "Miško "
I uleti majka u sobu i opazi šta mi piše na ekranu. I krenu ispitivanja. I onda je postavila pitanje "Jel ti to dečko?", a ja nisam apostol Petar da nekog zaniječem.
I onda je krenula pretpostavljena reakcija.

Priča nije ništa spektakularno, ali morao sam je podjeliti. Jedostavno sam morao. Sa većinom od vas ne komuniciram, ali svaki put kad sam (sa onim dijelom s kojim sam uspio komunicirati) pričao o toj temi, znali su kroz što sve moram prolaziti doma po tom pitanju .
Zbog toga sam se emocionalno spremao, razrađivao taktike, spremao scenarije, čekao onaj "The moment", pokušavao rastumačiti svaki dio zbog kojeg su kritizirali zajednicu, i čekao, i čekao, i čekao.

I malo sam sad ljut, jer me uhvatilo nespremnog. Uzeo je taj moj psihološki "rad" jako puno od mene i sad ispada da mi nije ni trebao.
Reakcija je, mislim, pretpostavljena. Ali čekat ću neko vrijeme. Ovo čekanje je podnošljivo, čakštoviše jedva dočekano!

I znate što? Konačno se osjećam sretno :3 Onako, onaj jedan mali komadić puzzle se našao. Ne u pogledu mojeg odnosa sa drugim ljudima, nego u pogledu mene.
A kao da mi je nešto govorilo da će se nešto desiti. Od nedelje i "Coming out daya" mi se činilo da je nešto takvoga u zraku.